Latinski naziv: althaea officinalis
Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje. Od cele biljke koren je najlekovitiji. ..

Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hronicnog katara kod pusaca. Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa najcesce za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kicenje bozicnjih jelki Macerat uzmu se 1-2 velike kasike sitno izrezanog korena i moce se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz cešce muckanje. Na taj nacin se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti , jer tada izlazi skrob, tekucnost postaje gušca, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokracnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.